+30 213 003 7600

E-Mailinfo@hellagrolip.com

         

+30 213 003 7600

         

Plan đubrenja kukuruza

Kukuruza Letak

Kukuruz uspeva na različitim tipovima zemljišta. Idealni tipovi zemljišta za gajenje kukuruza su ona sa finom teksturom, duboka i plodna praškasta ilovača i glinasta ilovača sa obiljem organske materije. Na ovim tipovima zemljišta kukuruz može maksimalno da iskoristi hranljive materije i vlagu iz zemljišta radi dobijanja visokih prinosa.

Teška zemljišta koja zadržavaju vodu i veoma zaslanjena zemljišta nisu pogodna za gajenje kukuruza.

Lagana, peskovita zemljišta ne zadržavaju dovoljno vlage, tako da se na takvim tipovima zemljišta dobijaju niski prinosi i usevi zahtevaju povećan intenzitet đubrenja i navodnjavanja.

U pogledu kiselosti, kukuruzu pogoduje pH vrednost u opsegu od 5 do 8, idealna vrednost je 6,2-6,8.

Kukuruz ima visoke zahteve prema hranljivim materijama usled velike produktivnosti i brzog porasta useva i to u kratkom vremenskom period. Ovo znači da je kukuruz tip useva koji iscrpljuje zalihe iz zemljišta i usled toga treba im obezbediti dovoljno hranljivih materija koje su neophodne za dobijanje visokih prinosa dobrog kvaliteta:

Potreban unos hranljivih materija radi proizvodnje 16t plodova (kg/ha)
Azot
(N)
Fosfor
(P)
Kalijum
(K)
Sumpor
(S)
Cink
(Zn)
Listovi/stabljika/klipovi 121 23 147 13 1,8
Zrno 165 81 46 18 3,3
Ukupno 286 104 193 31 5,1

Azot (N)

 Azot (N) – Azot je neophodan za zdrav i brz porast mladih biljaka, fotosintetsku aktivnost i sintezu proteina i ugljenih hidrata koje će biti potrebne biljci u svakoj fazi rasta.

Fosfor (P)

 Fosfor (P) – Fosfor podstiče razvoj korenovog sistema, doprinosi snažnom ukorenjavanju biljke, povećava usvajanje vode i hranljivih materija, povećava plodnost polena i obezbeđuje energiju koja je neophodna za obavljanje metabolitičkih procesa rasta i proizvodnje.

Kalijum (K)

 Kalijum (K) – Kalijum podstiče rast listova i korena, reguliše iskorišćavanje vode i pojačava otpornost biljke na bolesti i štetne vremenske uticaje. Ovaj element je neophodan za proizvodnju ugljenih hidrata u listovima i njihovu migraciju u plodove tokom faze “nalivanja”.

Cink (Zn)

 Cink (Zn) – Cink podstiče kljianje i nicanje, kao i rast listova i korena, povećava visinu biljaka i veličinu lisne površine, podstiče oprašivanje i kao katalizator učestvuje u sintezi mnogih enzima.

Početni porast (od nicanja do pojave šestog lista)

U početku, rast biljaka je zasnovan na materijama koje se nalaze uskladištene u semenu, a delimično i uz pomoć korenčića iz kotiledona – radikula koji snabdeva mladu biljku vodom i hranljivim materijama iz zemljišta.

Po pojavi drugog lista, biljke postaju samostalne i pravi koren zamenjuje radikule i preuzima ulogu snabdevanja biljke dok lišće počinje sa fotosintezom.

Pri kraju ove faze rasta (pojava 3-6 lista), formiraju se kolenca iz kojih će se razviti muška cvast (metlica), klipovi i određuje se broj redova zrna koji će se nalaziti na klipovima.

Iako su zahtevi useva u ovoj fazi niski, korenov sistem biljke koji je ograničeno razvijen otežava iskoričćavanje hranljivih materija iz zemljišta. Zato je važno snabdevanje biljke neophodnim hranljivim materijama kroz primenu osnovnog đubrenja koje treba obaviti što ranije i što bliže korenu. Ovo je odlučujuće za rast biljaka i dobar prinos.

Brz vegetativni porast – cvetanje (6 do 8 listova)

stabljike i pojave novih listova. Biljka dostiže svoju konačnu visinu i dolazi do formiranja reproduktivnih organa što ima uticaj na prinos.

Između pojave 7 i 12 listova, pri osnovi listova dolazi do pojave mladih klipova, a gornja dva klipa će se razviti u klipove koji daju prinos. Do pojave 12. lista, broj redova na kojima se razvijaju zrna je determinisan. Na ovim redovima dolazi do formiranja semenih zametaka.

Do pojave 17. lista, određen je maksimalni broj redova koje biljka može da proizvede kao i konačna veličina svakog klipa. Na taj način, proizvodni potencijal useva je nepovratno determinisan.

Vegetativna faza je završena kada dođe do pojave metlice na vrhu biljke i kada počne cvetanje.

Tokom perioda brzog porasta, potrebe biljke za vodom i hranljivim materijama su maksimalne. Preko 2/3 ukupne količine azota (N), 3/4 kalijuma (K) i 50% fosfora (P) se usvoji do početka cvetanja.

Po izbijanju 8. lista, nedostatak vode i hranljivih materija, posebno nedostatak azota, zaustavlja porast biljaka, ograničava broj listova i lisnu površinu, kao i veličinu klipova i broj zrna na njima šte drastično smanjuje proizvodnju.

Prihrana azotom u fazi razvoja od 5. do 7. lista je apsolutno neophodna i predstavlja jednu od najvažnijih mera u proizvodnji kukuruza.

Od cvetanja do nalivanja zrna

Reproduktivna faza započinje osobađanjem polena iz muške cvasti – metlice i po pojavi svile na klipu i završava se posle obavljenog oprašivanja, sa početkom povećanja veličine i težine zrna.

Kada je oprašivanje obavljeno, svi biljni organi rade na nalivanju zrna i brzom povećanju njihove veličine i težine. U početku, velike količine šećera i proteina migriraju iz listova i akimuliraju se u zrnu. Zatim se ove akumulirane materije transformišu u skrob koji se postepeno zgušnjava za vreme rasta zrna.

Čak i pre nego što se metlica u celosti pojavi, za vreme trajanja cvetanja i u ranim fazama rasta zrna, potrebe biljke za vodom i hranljivim materijama su u porastu.

Od cvetanja do sazrevanja, biljke nastavljaju sa usvajanjem 1/3 ukupne količine azota (N) i cinka (Zn) i preko 1/2 fosfora (P) koji su im neophodni za ostatak razvojnog ciklusa.

U fazama cvetanja i zametanja ploda, nedostatak vode dovodi do sušenja polena, odložene pojave svile, nedostatka polena i manjeg broja zrna što značajno utiče na smanjenje prinosa (do 50%).

Posle zametanja plodova, u ranim fazama rasta plodova, nedostatak hranljivih materija i vode dovodi do smanjene veličine i težine zrna i često dolazi do opadanja, što značajno smanjuje prinos.

Potrebe biljke za fosforom (P) i cinkom (Zn) tokom ove faze razvoja obezbeđuju se iz rezervi koje su preostale od osnovnog đubrenja dok se azot (N) dodatno unosi putem prihrane u fenofazi razvoja od 5. do 7. lista.

Usev kukuruza treba redovno zalivati sve do fazu pre očvršćavanja zrna.

Sazrevanje

Do sazrevanja kukuruza dolazi kada zrna postanu suva i čvrsta. Znak normalnog sazrevanja je pojava crnog sloja na vrhu svakog zrna, gde ćelije izumiru i sprečavaju dalju akumulaciju skroba.

Osnovno đubrenje ima odlučujući efekat na prinos useva. Snabdeva biljku hranljivim materijama koje su neophodne za razvoj korenovog sistema, vegetativni porast i cvetanje. Najvažnije, primenom osnovnog đubrenja stvaraju se zalihe koje će biljci biti potrebne u kasnijim fazama plodonošenja, posebno zalihe fosfora i kalijuma.

Količina primene:

  • ● 1/3 do 1/2 azota (N)
  • ● Celokupna količina fosfora (P)
  • ● Celokupna količina kalijuma (K)

Azot koji učestvuje u osnovnom đubrenju treba da bude u amonijačnom obliku, običan ili stabilizovan, tako da ne bi došlo do ispiranja azota u dublje slojeve zemljišta i da bi uvek bio dostupan biljkama radi brzog i snažnog razvoja korena, mladih biljaka i listova.

Lokalizovana linearna aplikacija startnog đubriva Nutractive Ferrozinc u količini od 80-140 kg, zajedno sa setvom semena, povećava usvajanje fosfora i kalijuma koji se sporo kreću u zemljište u ranim fazama razvoja kada korenov sistem nije u potpunosti razvijen i ima poteškoća pri adekvtnom snabdevanju useva usled niskih temperatura zemljišta.

Preostalu količinu osnovnog đubriva treba integrisati po celoj površini polja. Preporučuje se upotreba složenih višekomponentnih đubriva (Nutrifert) koja osiguravaju adekvatnu ishranu biljaka svim neophodnim hranljivim materijama ili složenih stabilizovanih đubriva (NutrActive) koja štite amonijačni oblik azota i doprinose brzom porastu podzemnih i nadzemnih delova biljke.

Primena đubriva u kukuruza
Tip đubriva Vreme primene Količina primene (kg/ha)

NutrActive plus 24-6-7 (12) +0,3Zn
NutrActive vital 19-9-9 (19) +0,3Zn
NutrActive zinc 24-12-0 (20) +0,5Zn
Ωmega fert 24-8-8 (7) +0,3Zn
Ωmega fert 20-10-5 (21)
Nutrifert N-max 26-7-5 (6) +0,5Zn
Nutrifert super 21-8-8 (16) +2MgO +0,1B +0,01Zn
Nutrifert standard 20-10-10 (15)
Nutrifert starter 18-9-6 (22) +0,2Zn

Osnovno đubrenje

600 – 800 kg

* Navedene količine primene su predlog, za konkretne programe primene đubriva u određenim zasadima i usevima, potražiti savet lokalnog agronoma.

Cilj je obezbediti biljci neophodne hranljive materije koje su potrebne za vegetativni rast, formiranje vegetativnih organa, cvetanje, plodonošenje i nalivanje zrna.

Vreme primene je ključno za razoj useva; prihranu uvek treba obaviti pre pojave 8. lista, idealno vreme je između 5 i 7 razvijenih listova.

Količina primene:

  • ● 1/2 do 2/3 azota (N)

Preporučuje se upotreba nitratnih đubriva koja podstiču vegetativni rast i povećavaju prinos i đubriva sa amonijačnim oblikom azota koja smanjuju gubitak azota i osiguravaju adektvatno snabdevanje useva do kraja vegetacije.

Primena đubriva u kukuruza
Tip đubriva Vreme primene Količina primene (kg/ha)

NutrActive 27N 27-0-0 (28)
Fertammon special 25-0-0 (28) +0,5FeSO4 +0,5Zn
Fertammon 26 26-0-0 (28)
Nutrammon 34,5 34,5-0-0
Nutrammon solub. 34,5-0-0
U-Flex 460 46-0-0
U-Flex 400 40-0-0 (14)

Prihrana

400 – 600 kg

* Navedene količine primene su predlog, za konkretne programe primene đubriva u određenim zasadima i usevima, potražiti savet lokalnog agronoma.

(Osnovno đubrenje – Prihrana)

  • ● Produžena ishrana kukuruza spororazlažućim azotom.
  • ● Integralna ishrana u skladu sa biljnim potrebama koje se javljaju u svakoj fazi razvoja.
  • ● Povećanje cvetanja i plodonošenja usled snabdevanja biljke sa oba oblika azota.
  • ● Gubici usled ispiranja i isparavanja su svedeni na minimum.
  • ● Bolje usvajanje vode i hranljivih materija.
  • ● Visoka rastvorljivost fosfora, do 90%, za ishranu useva na svim tipovima zemljišta.
  • ● Dodatak u vidu sumpora za bolje iskorišćavanje azota i fosfora.
  • ● Garantovana ishrana useva na svim tipovima zemljišta nezavisno od vremenskih uslova.

(Osnovno đubrenje)

  • ● Specijalizovani sastav, prilagođen potrebama kukuruza.
  • ● Sve hranljive materije su sadržane u granuli u oblicima koje kukuruz može da usvoji.
  • ● Neposredna ishrana useva.
  • ● Visok sadržaj amonijačnog oblika azota, što ih čini idealnim za osnovno đubrenje useva kukuruza.
  • ● Visoka rastvorljivost fosfora, do 90% za ishranu useva na svim tipovima zemljišta.
  • ● Dodatak u vidu sumpora radi boljeg iskorišćavanja azota i mikroelemenata.

Kukuruz uspeva na različitim tipovima zemljišta. Idealni tipovi zemljišta za gajenje kukuruza su ona sa finom teksturom, duboka i plodna praškasta ilovača i glinasta ilovača sa obiljem organske materije. Na ovim tipovima zemljišta kukuruz može maksimalno da iskoristi hranljive materije i vlagu iz zemljišta radi dobijanja visokih prinosa.

Teška zemljišta koja zadržavaju vodu i veoma zaslanjena zemljišta nisu pogodna za gajenje kukuruza.

Lagana, peskovita zemljišta ne zadržavaju dovoljno vlage, tako da se na takvim tipovima zemljišta dobijaju niski prinosi i usevi zahtevaju povećan intenzitet đubrenja i navodnjavanja.

U pogledu kiselosti, kukuruzu pogoduje pH vrednost u opsegu od 5 do 8, idealna vrednost je 6,2-6,8.

Kukuruz ima visoke zahteve prema hranljivim materijama usled velike produktivnosti i brzog porasta useva i to u kratkom vremenskom period. Ovo znači da je kukuruz tip useva koji iscrpljuje zalihe iz zemljišta i usled toga treba im obezbediti dovoljno hranljivih materija koje su neophodne za dobijanje visokih prinosa dobrog kvaliteta:

Potreban unos hranljivih materija radi proizvodnje 16t plodova (kg/ha)
Azot
(N)
Fosfor
(P)
Kalijum
(K)
Sumpor
(S)
Cink
(Zn)
Listovi/stabljika/klipovi 121 23 147 13 1,8
Zrno 165 81 46 18 3,3
Ukupno 286 104 193 31 5,1

Azot (N)

 Azot (N) – Azot je neophodan za zdrav i brz porast mladih biljaka, fotosintetsku aktivnost i sintezu proteina i ugljenih hidrata koje će biti potrebne biljci u svakoj fazi rasta.

Fosfor (P)

 Fosfor (P) – Fosfor podstiče razvoj korenovog sistema, doprinosi snažnom ukorenjavanju biljke, povećava usvajanje vode i hranljivih materija, povećava plodnost polena i obezbeđuje energiju koja je neophodna za obavljanje metabolitičkih procesa rasta i proizvodnje.

Kalijum (K)

 Kalijum (K) – Kalijum podstiče rast listova i korena, reguliše iskorišćavanje vode i pojačava otpornost biljke na bolesti i štetne vremenske uticaje. Ovaj element je neophodan za proizvodnju ugljenih hidrata u listovima i njihovu migraciju u plodove tokom faze “nalivanja”.

Cink (Zn)

 Cink (Zn) – Cink podstiče kljianje i nicanje, kao i rast listova i korena, povećava visinu biljaka i veličinu lisne površine, podstiče oprašivanje i kao katalizator učestvuje u sintezi mnogih enzima.

Početni porast (od nicanja do pojave šestog lista)

U početku, rast biljaka je zasnovan na materijama koje se nalaze uskladištene u semenu, a delimično i uz pomoć korenčića iz kotiledona – radikula koji snabdeva mladu biljku vodom i hranljivim materijama iz zemljišta.

Po pojavi drugog lista, biljke postaju samostalne i pravi koren zamenjuje radikule i preuzima ulogu snabdevanja biljke dok lišće počinje sa fotosintezom.

Pri kraju ove faze rasta (pojava 3-6 lista), formiraju se kolenca iz kojih će se razviti muška cvast (metlica), klipovi i određuje se broj redova zrna koji će se nalaziti na klipovima.

Iako su zahtevi useva u ovoj fazi niski, korenov sistem biljke koji je ograničeno razvijen otežava iskoričćavanje hranljivih materija iz zemljišta. Zato je važno snabdevanje biljke neophodnim hranljivim materijama kroz primenu osnovnog đubrenja koje treba obaviti što ranije i što bliže korenu. Ovo je odlučujuće za rast biljaka i dobar prinos.

Brz vegetativni porast – cvetanje (6 do 8 listova)

stabljike i pojave novih listova. Biljka dostiže svoju konačnu visinu i dolazi do formiranja reproduktivnih organa što ima uticaj na prinos.

Između pojave 7 i 12 listova, pri osnovi listova dolazi do pojave mladih klipova, a gornja dva klipa će se razviti u klipove koji daju prinos. Do pojave 12. lista, broj redova na kojima se razvijaju zrna je determinisan. Na ovim redovima dolazi do formiranja semenih zametaka.

Do pojave 17. lista, određen je maksimalni broj redova koje biljka može da proizvede kao i konačna veličina svakog klipa. Na taj način, proizvodni potencijal useva je nepovratno determinisan.

Vegetativna faza je završena kada dođe do pojave metlice na vrhu biljke i kada počne cvetanje.

Tokom perioda brzog porasta, potrebe biljke za vodom i hranljivim materijama su maksimalne. Preko 2/3 ukupne količine azota (N), 3/4 kalijuma (K) i 50% fosfora (P) se usvoji do početka cvetanja.

Po izbijanju 8. lista, nedostatak vode i hranljivih materija, posebno nedostatak azota, zaustavlja porast biljaka, ograničava broj listova i lisnu površinu, kao i veličinu klipova i broj zrna na njima šte drastično smanjuje proizvodnju.

Prihrana azotom u fazi razvoja od 5. do 7. lista je apsolutno neophodna i predstavlja jednu od najvažnijih mera u proizvodnji kukuruza.

Od cvetanja do nalivanja zrna

Reproduktivna faza započinje osobađanjem polena iz muške cvasti – metlice i po pojavi svile na klipu i završava se posle obavljenog oprašivanja, sa početkom povećanja veličine i težine zrna.

Kada je oprašivanje obavljeno, svi biljni organi rade na nalivanju zrna i brzom povećanju njihove veličine i težine. U početku, velike količine šećera i proteina migriraju iz listova i akimuliraju se u zrnu. Zatim se ove akumulirane materije transformišu u skrob koji se postepeno zgušnjava za vreme rasta zrna.

Čak i pre nego što se metlica u celosti pojavi, za vreme trajanja cvetanja i u ranim fazama rasta zrna, potrebe biljke za vodom i hranljivim materijama su u porastu.

Od cvetanja do sazrevanja, biljke nastavljaju sa usvajanjem 1/3 ukupne količine azota (N) i cinka (Zn) i preko 1/2 fosfora (P) koji su im neophodni za ostatak razvojnog ciklusa.

U fazama cvetanja i zametanja ploda, nedostatak vode dovodi do sušenja polena, odložene pojave svile, nedostatka polena i manjeg broja zrna što značajno utiče na smanjenje prinosa (do 50%).

Posle zametanja plodova, u ranim fazama rasta plodova, nedostatak hranljivih materija i vode dovodi do smanjene veličine i težine zrna i često dolazi do opadanja, što značajno smanjuje prinos.

Potrebe biljke za fosforom (P) i cinkom (Zn) tokom ove faze razvoja obezbeđuju se iz rezervi koje su preostale od osnovnog đubrenja dok se azot (N) dodatno unosi putem prihrane u fenofazi razvoja od 5. do 7. lista.

Usev kukuruza treba redovno zalivati sve do fazu pre očvršćavanja zrna.

Sazrevanje

Do sazrevanja kukuruza dolazi kada zrna postanu suva i čvrsta. Znak normalnog sazrevanja je pojava crnog sloja na vrhu svakog zrna, gde ćelije izumiru i sprečavaju dalju akumulaciju skroba.

Osnovno đubrenje ima odlučujući efekat na prinos useva. Snabdeva biljku hranljivim materijama koje su neophodne za razvoj korenovog sistema, vegetativni porast i cvetanje. Najvažnije, primenom osnovnog đubrenja stvaraju se zalihe koje će biljci biti potrebne u kasnijim fazama plodonošenja, posebno zalihe fosfora i kalijuma.

Količina primene:

  • ● 1/3 do 1/2 azota (N)
  • ● Celokupna količina fosfora (P)
  • ● Celokupna količina kalijuma (K)

Azot koji učestvuje u osnovnom đubrenju treba da bude u amonijačnom obliku, običan ili stabilizovan, tako da ne bi došlo do ispiranja azota u dublje slojeve zemljišta i da bi uvek bio dostupan biljkama radi brzog i snažnog razvoja korena, mladih biljaka i listova.

Lokalizovana linearna aplikacija startnog đubriva Nutractive Ferrozinc u količini od 80-140 kg, zajedno sa setvom semena, povećava usvajanje fosfora i kalijuma koji se sporo kreću u zemljište u ranim fazama razvoja kada korenov sistem nije u potpunosti razvijen i ima poteškoća pri adekvtnom snabdevanju useva usled niskih temperatura zemljišta.

Preostalu količinu osnovnog đubriva treba integrisati po celoj površini polja. Preporučuje se upotreba složenih višekomponentnih đubriva (Nutrifert) koja osiguravaju adekvatnu ishranu biljaka svim neophodnim hranljivim materijama ili složenih stabilizovanih đubriva (NutrActive) koja štite amonijačni oblik azota i doprinose brzom porastu podzemnih i nadzemnih delova biljke.

Primena đubriva u kukuruza
Tip đubriva Vreme primene Količina primene (kg/ha)

NutrActive plus 24-6-7 (12) +0,3Zn
NutrActive vital 19-9-9 (19) +0,3Zn
NutrActive zinc 24-12-0 (20) +0,5Zn
Ωmega fert 24-8-8 (7) +0,3Zn
Ωmega fert 20-10-5 (21)
Nutrifert N-max 26-7-5 (6) +0,5Zn
Nutrifert super 21-8-8 (16) +2MgO +0,1B +0,01Zn
Nutrifert standard 20-10-10 (15)
Nutrifert starter 18-9-6 (22) +0,2Zn

Osnovno đubrenje

600 – 800 kg

* Navedene količine primene su predlog, za konkretne programe primene đubriva u određenim zasadima i usevima, potražiti savet lokalnog agronoma.

Cilj je obezbediti biljci neophodne hranljive materije koje su potrebne za vegetativni rast, formiranje vegetativnih organa, cvetanje, plodonošenje i nalivanje zrna.

Vreme primene je ključno za razoj useva; prihranu uvek treba obaviti pre pojave 8. lista, idealno vreme je između 5 i 7 razvijenih listova.

Količina primene:

  • ● 1/2 do 2/3 azota (N)

Preporučuje se upotreba nitratnih đubriva koja podstiču vegetativni rast i povećavaju prinos i đubriva sa amonijačnim oblikom azota koja smanjuju gubitak azota i osiguravaju adektvatno snabdevanje useva do kraja vegetacije.

Primena đubriva u kukuruza
Tip đubriva Vreme primene Količina primene (kg/ha)

NutrActive 27N 27-0-0 (28)
Fertammon special 25-0-0 (28) +0,5FeSO4 +0,5Zn
Fertammon 26 26-0-0 (28)
Nutrammon 34,5 34,5-0-0
Nutrammon solub. 34,5-0-0
U-Flex 460 46-0-0
U-Flex 400 40-0-0 (14)

Prihrana

400 – 600 kg

* Navedene količine primene su predlog, za konkretne programe primene đubriva u određenim zasadima i usevima, potražiti savet lokalnog agronoma.

(Osnovno đubrenje – Prihrana)

  • ● Produžena ishrana kukuruza spororazlažućim azotom.
  • ● Integralna ishrana u skladu sa biljnim potrebama koje se javljaju u svakoj fazi razvoja.
  • ● Povećanje cvetanja i plodonošenja usled snabdevanja biljke sa oba oblika azota.
  • ● Gubici usled ispiranja i isparavanja su svedeni na minimum.
  • ● Bolje usvajanje vode i hranljivih materija.
  • ● Visoka rastvorljivost fosfora, do 90%, za ishranu useva na svim tipovima zemljišta.
  • ● Dodatak u vidu sumpora za bolje iskorišćavanje azota i fosfora.
  • ● Garantovana ishrana useva na svim tipovima zemljišta nezavisno od vremenskih uslova.

(Osnovno đubrenje)

  • ● Specijalizovani sastav, prilagođen potrebama kukuruza.
  • ● Sve hranljive materije su sadržane u granuli u oblicima koje kukuruz može da usvoji.
  • ● Neposredna ishrana useva.
  • ● Visok sadržaj amonijačnog oblika azota, što ih čini idealnim za osnovno đubrenje useva kukuruza.
  • ● Visoka rastvorljivost fosfora, do 90% za ishranu useva na svim tipovima zemljišta.
  • ● Dodatak u vidu sumpora radi boljeg iskorišćavanja azota i mikroelemenata.
ΕΛΛΑΓΡΟΛΙΠ ΑΕΒΕ