+30 213 003 7600

E-Mailinfo@hellagrolip.com

         

+30 213 003 7600

         

Plan đubrenja suncokreta

Suncokreta Letak

Suncokret je veoma prilagodljiva biljka koja postiže visok prinos na različitim tipovima zemljišta. Visoki prinosi su mogući na dubokim, plodnim tipovima zemljišta, srednjeg mehaničkog sastava, sa adekvatnom drenažom i dobrim kapacitetom zadržavanja vlage.

Teška zemljišta zadržavaju vodu i imaju slabije provertavanje, što doprinosi razvoju raznih bolesti na korenovom sistemu, dok lakša zemljišta zahtevaju povećanu upotrebu đubriva.

U pogledu kiselosti zemljišta, suncokretu pogoduju zemljišta čija je pH vrednost u opsegu od 5,8 do 8,0, idealno 6 – 7,2.

Idealna temperatura za rast suncokreta je 25°C do 28°C. Posledica uticaja visokih temperatura (iznad 35°C), posebno ako se jave tokom faza cvetanja i nalivanja zrna, je smanjen prinos i imaju negativan efekat na kvalitet i kvantitet proizvedenog ulja.

Suncokret ima bogat i dubok korenov sistem koji omogućava bolje iskorišćavanje vode i hranljivih materija u dubljim slojevima zemljišta. Iako su zahtevi suncokreta prema hranljivim materijama niži nego kod ostalih kultura, adekvatna ishrana je odlučujuća za raniji porast biljaka, cvetanje, proizvodnju semenki i koncentraciju ulja u semenkama. Ciljana primena đubriva čiji je cilj ispunjavanje biljnih zahteva je ključna za dobijanje visokih i kvalitetnih prinosa:

Potrebne kolicine hranljivih materija radi proizvodnje 3t/ha

Azot
(N)

Fosfor
(P2O5)

Kalijum
(K2O)

Sumpor
(S)

120-160

40-70

90-140

20-50

 

Od nicanja do pojave cvetne glavice (VE – R1)

U ranijim fazama razvoja, biljni rast je spor i uglavnom skoncentrisan na podzemne biljne delove. Biljke razvijaju snažan i dubok korenov sistem koji omogućava iskorišćavanje vode i hranljivih materija iz dubljih slojeva zemljišta.

Posle pojave 8. lista, biljaka ulazi u fazu vegetativnog porasta i proizvodi bogatu lisnu masu. Cvetne glavice počinju sa razvojem unutar biljke i na njima počinju da se formiraju mesta na kojima će se pojaviti cvetovi. Glavica postaje vidljiva nakon što biljka razvije 14-16 listova, dok su cvetovi u potpunosti diferencirani i razvijeni dve nedelje pre cvetanja.

U fazi brzog porasta, biljke usvajaju velike količine vode i hranljivih materija usled razvoja snažnog korenovog sistema i bogate lisne mase što doprinosi razvoju cvetne glavice, cvetanju i nalivanju semena u kasnijim fazama razvoja.

Azot (N) doprinosi razvoju lisne površine, povećava aktivnost fotosinteze kao i obim cvetanja i broj formiranih cvetova čime se povećava proizvodni potencijal.

Fosfor (P) podstiče rast korenovog sistema i usvajanje hranljivih materija i vode. Povećava broj formiranih cvetova i poboljšava cvetanje i na taj način podstiče proizvodnju.

Kalijum (K) podstiče rast korena i lisne površine, pojačava intenzitet fotosinteze, reguliše vodni balans biljke i štiti usev od pojave bolesti i štetnog uticaja vremenskih uslova.

Što se tiče sekundarnih elemenata, Sumpor (S) ima važnu ulogu u iskorišćavanju azota i razvoju lisne površine. Od mikroelemenata, Bor (B) je značajan jer učestvuje u rastu mladog tkiva i povećava proizvodnju i plodnost polena.

Od pojave cvetne glavice do završetka cvetanja (R1 – R6)

Ovo je najvažnija faza za rast useva i prinos. Nezrela cvast se pojavljuje na vrhu biljke u obliku malih pupoljaka koji su okruženi listovima.

Biljka raste u visinu i nastavlja sa formiranjem listova do početka cvetanja. Zatim se završava rast cvetova koji dostižu reproduktivnu zrelost i spremni su za oprašivanje.

Cvetanje započinje otvaranjem spoljašnjih, žutih latica, i postepeno se širi od periferije do centra cvetne glavice. Završava se za 5-8 dana uvenućem spoljašnjih cvetova.

Tokom ovog perioda, od pojave cvetova do završetka cvetanja, biljke imaju visoke potrebe u pogledu ishrane i uslova spoljašnje sredine.

Adekvatna količina vode i hranljivih materija kao i optimalni spoljašnji uslovi neophodni su za formiranje zdravih cvetova i uspešno oprašivanje.

Azot (N) utiče na povećan broj formiranih listova kao i na povećanje proizvodnje produkata fotosinteze. Podstiče cvetanje i oprašivanje.

Fosfor (P) povećava broj formiranih cvetova i njihovu plodnost i obezbeđuje biljci dovoljno energije za cvetanje i oprašivanje, kao i strukturne elemente koji učetvuju u kasnijem razvoju semenki.

Kalijum (K) se usvaja u velikim količinama i skladišti u biljnom tkivu, povećavajući proizvodnju i kretanje produkata fotosinteze do cvetne glavice.

Bor (B) povećava proizvodnju i plodnost polena i na taj način pozitivno utiče na cvetanje i zametanje plodova.

Od završetka cvetanja do zrenja (R6 – R9)

Po završetku cvetanja, počinje razvoj semenki i proizvodnja ulja. U prvoj fazi, ljuska semenki počinje sa razvojem i dostiže svoju punu veličinu dve nedelje posle cvetanja.

Razvoj semena počinje osmi dan posle oprašivanja sa akumulacijom vode, šećera i proteina praćeno sintezom lipida u kasnijim fazama što određuje koncentraciju ulja u semenu.

Otprilike mesec dana posle cvetanja, brakteje koje okružuju glavicu menjaju boju iz zelene u braon i postaju lomljive. Osnova glavice postaje žute boje. Pojava ovih promena znači početak prirodnog procesa zrenja, tokom kojeg se privodi kraju nalivanje semena i proizvodnja ulja.

Težina suve materije i koncentracija ulja i vode dostiže svoj maksimum i sve što preostaje je da se ostatak vlage postepeno smanji (ispod 30%) pre berbe do koje dolazi mesec dana kasnije.

Tokom perioda nalivanja semena i nastanka ulja dolazi do povećanja biljnih potreba i dolazi do kretanja velike količine materija koje su uskladištene u listovima do semenki koje rastu. Za to vreme, biljka nastavlja sa usvajanjem hranljivih materija iz zemljišta, posebno azota i fosfora.

Dovoljna količina vode i hranljivih materija u zemljištu, kao i odgovarajuća temperatura imaju veliki značaj za postizanje visokih prinosa semenki i ulja tako što održavaju vegetativnu masu u dobrom stanju.

Azot (N) se i dalje usvaja u usevima koji se navodnjavaju. Ovaj element doprinosi očuvanju lisne površine i povećava broj i težinu semenki. U ovoj fazi, preterana količina azota ima negativan efekat na biljke, smanjuje koncentraciju ulja i odlaže berbu. .

Fosfor (P) koji biljka i dalje usvaja i kalijum (K) koji je biljka uskladištila u prethodnim fazama razvoja, utiču na povećanje veličine, težine semenki i koncentraciju ulja i poboljšava kvalitativne i kvantitativne karakteristike proizvodnje.

Cilj primene đubriva u ovoj fazi je obezbediti biljku hranljivim materijama koje su neophodne za formiranje snažnog korenovog sistema i bogate vegetativne mase, kao i za cvetanje i plodonošenje u kasnijim fazama razvoja.

U suvim usevima, celokupna količina azota (N), fosfora (P) i kalijuma (K) se unosi prilikom osnovnog đubrenja.

U usevima koji se navodnjavaju, sledeće količine hranljivih materija se unose prilikom osnovnog đubrenja:

  • – 1/3 – 1/2 azota (N)
  • – Celokupna količina fosfora (P)
  • – Celokupna količina kalijuma (K)

Azot koji se unosi putem osnovnog đubrenja treba da bude u amonijačnom ili stabilizovanom obliku. Na poljima koja se ne navodnjavaju, upotrebom stabilizovanog amonijačnog oblika azota izbegava se rani početak vegetacije koji iscrpljuje rezerve vode u zemljištu. Na poljima koja se navodnjavaju, doprinosi smanjenju gubitaka azota i osigurava snabdevanje useva u kasnijim kritičnim fazama rasta i plodonošenja.

Preporučuje se upotreba složenih, višekomponentnih đubriva (Nutrifert) ili đubriva sa stabilizovanim azotom (NutrActive) jer ona snabdevaju useve svim neophodnim hranljivim materijama i produžavaju ishranu na duži vremenski period.

Primena đubriva u suncokreta

Tip đubriva

Vreme primene

Količina primene (kg/ha)

NutrActive olivera 18-6-14 (12) +2MgO +0,3B
NutrActive vital 19-9-9 (19) +0,3Zn
NutrActive bor 21-7-11 (10) +0,3B
Ωmega fert 18-8-14 (14) +2MgO +0,3B
Ωmega fert 20-10-5 (21)
Nutrifert poly-bor 12-8-18 (12) +2MgO +0,3B
Nutrifert starter 18-9-6 (22) +0,2Zn
Nutrifert olistar 19-6-15 (7) +2MgO +0,5B
Nutrifert standard 20-10-10 (15)
Nutrifert super 21-8-8 (16) +2MgO +0,1B +0,01Zn

Osnovno đubrenje
(tokom setve)

150 – 300 kg

* Navedene količine primene su predlog, za konkretne programe primene đubriva u određenim zasadima i usevima, potražiti savet lokalnog agronoma.

Cilj je obezbediti useve azotom i sumporom koji su neophodni za vegetativni porast, formiranje vegetativnih organa, uspešno zametanje plodova i nalivanje semena.
Količina primene:
● 1/2 – 2/3 azota (N)

U ovoj fazi, adekvatno snabdevanje biljaka azotom i sumporom je ključno za postizanje visokih prinosa jer ovi elementi pojačavaju aktivnost fotosinteze i imaju odlučujući efekat na povećanje broja, veličine i težine semenki i koncentraciju ulja u njima.

Preporučuje se upotreba azotnih đubriva sa amonijačnim (Fertammon) ili stabilizovanim oblikom azota (NutrActive) jer su ovi tipovi đubriva bogati sumporom, smanjuju gubitke azota iz zemljišta i osiguravaju adekvatno snabdevanje useva do finalnih faza nalivanja semenki.

Primena đubriva u suncokreta

Tip đubriva

Vreme primene

Količina primene (kg/ha)

NutrActive 26Ν Βoro-plus 26-0-0 (27) +0,3B
NutrActive 27N 27-0-0 (28)
Fertammon 26 26-0-0 (28)
Fertammon special 25-0-0 (28) +0,5FeSO4 +0,5Zn
Nutrammon solub. 34,5-0-0
Nutrammon 33,5 33,5-0-0
U-Flex 400 40-0-0 (14)

Prihrana
(6ο – 8ο listova)

150 – 250 kg

* Navedene količine primene su predlog, za konkretne programe primene đubriva u određenim zasadima i usevima, potražiti savet lokalnog agronoma.

Način primene

Osnovno đubrenje

Prihrana

Suncokreta

NutrActive
Ωmega fert
Nutrifert

NutrActive
Fertammon
Nutrammon

(Osnovno đubrenje – Prihrana)

  • ● Produžena ishrana kajsije spororazlažućim azotom.
  • ● Kompletna ishrana, u skladu sa potrebama biljke u svakoj fazi razvoja.
  • ● Poboljšano cvetanje i plodonosšenje usled snabdevanja biljke i amonijačnim i nitratnim oblikom azota.
  • ● Gubici usled isparavanja i ispiranja su svedeni na minimum.
  • ● Poboljšano usvajanje vode i hranljivih materija.
  • ● Visoka rastvorljivost fosfora, do 90 %, za ishranu useva na svim tipovima zemljišta.
  • ● Fleksibilnost u pogledu vremena primene i garantovano snabdevanje biljke azotom nezavisno od uticaja vremenskih uslova.
  • ● Mogućnost primene osnovnog đubrenja samo jednom, sredinom zime, tako osiguravajući dovoljnu količinu padavina za kretanje fosfora i kalijuma kroz zemljište bez rizika od gubitka azota usled ispiranja.
  • ● Ušteda na troškovima i energiji usled manjeg broja aplikacija i manje količine primene.

(Osnovno đubrenje )

  • ● Bogata primarnim elementima (N,P,K) i sekundarnim elementima (S,Mg) kao i mikroelementima (Zn,B) za kompletnu ishranu kajsije.
  • ● Potpuno usvojivi oblici hranljivih materija koji ulaze u sastav đubriva u specijalizovanom odnosu, prilagođenim biljnim potrebama.
  • ● Visok sadržaj amonijačnog oblika azota, za produženu ishranu.
  • ● Kalijum je u obliku kalijum sulfata, za veći prinos i bolji kvalitet plodova.
  • ● Visoka rastvorljivost fosfora, do 90 %, za ishranu useva na svim tipovima zemljišta.
  • ● Dodatak ishrani u vidu sumpora za bolje iskorišćavanje azota i mikroelemenata.

Suncokret je veoma prilagodljiva biljka koja postiže visok prinos na različitim tipovima zemljišta. Visoki prinosi su mogući na dubokim, plodnim tipovima zemljišta, srednjeg mehaničkog sastava, sa adekvatnom drenažom i dobrim kapacitetom zadržavanja vlage.

Teška zemljišta zadržavaju vodu i imaju slabije provertavanje, što doprinosi razvoju raznih bolesti na korenovom sistemu, dok lakša zemljišta zahtevaju povećanu upotrebu đubriva.

U pogledu kiselosti zemljišta, suncokretu pogoduju zemljišta čija je pH vrednost u opsegu od 5,8 do 8,0, idealno 6 – 7,2.

Idealna temperatura za rast suncokreta je 25°C do 28°C. Posledica uticaja visokih temperatura (iznad 35°C), posebno ako se jave tokom faza cvetanja i nalivanja zrna, je smanjen prinos i imaju negativan efekat na kvalitet i kvantitet proizvedenog ulja.

Suncokret ima bogat i dubok korenov sistem koji omogućava bolje iskorišćavanje vode i hranljivih materija u dubljim slojevima zemljišta. Iako su zahtevi suncokreta prema hranljivim materijama niži nego kod ostalih kultura, adekvatna ishrana je odlučujuća za raniji porast biljaka, cvetanje, proizvodnju semenki i koncentraciju ulja u semenkama. Ciljana primena đubriva čiji je cilj ispunjavanje biljnih zahteva je ključna za dobijanje visokih i kvalitetnih prinosa:

Potrebne kolicine hranljivih materija radi proizvodnje 3t/ha

Azot
(N)

Fosfor
(P2O5)

Kalijum
(K2O)

Sumpor
(S)

120-160

40-70

90-140

20-50

 

Od nicanja do pojave cvetne glavice (VE – R1)

U ranijim fazama razvoja, biljni rast je spor i uglavnom skoncentrisan na podzemne biljne delove. Biljke razvijaju snažan i dubok korenov sistem koji omogućava iskorišćavanje vode i hranljivih materija iz dubljih slojeva zemljišta.

Posle pojave 8. lista, biljaka ulazi u fazu vegetativnog porasta i proizvodi bogatu lisnu masu. Cvetne glavice počinju sa razvojem unutar biljke i na njima počinju da se formiraju mesta na kojima će se pojaviti cvetovi. Glavica postaje vidljiva nakon što biljka razvije 14-16 listova, dok su cvetovi u potpunosti diferencirani i razvijeni dve nedelje pre cvetanja.

U fazi brzog porasta, biljke usvajaju velike količine vode i hranljivih materija usled razvoja snažnog korenovog sistema i bogate lisne mase što doprinosi razvoju cvetne glavice, cvetanju i nalivanju semena u kasnijim fazama razvoja.

Azot (N) doprinosi razvoju lisne površine, povećava aktivnost fotosinteze kao i obim cvetanja i broj formiranih cvetova čime se povećava proizvodni potencijal.

Fosfor (P) podstiče rast korenovog sistema i usvajanje hranljivih materija i vode. Povećava broj formiranih cvetova i poboljšava cvetanje i na taj način podstiče proizvodnju.

Kalijum (K) podstiče rast korena i lisne površine, pojačava intenzitet fotosinteze, reguliše vodni balans biljke i štiti usev od pojave bolesti i štetnog uticaja vremenskih uslova.

Što se tiče sekundarnih elemenata, Sumpor (S) ima važnu ulogu u iskorišćavanju azota i razvoju lisne površine. Od mikroelemenata, Bor (B) je značajan jer učestvuje u rastu mladog tkiva i povećava proizvodnju i plodnost polena.

Od pojave cvetne glavice do završetka cvetanja (R1 – R6)

Ovo je najvažnija faza za rast useva i prinos. Nezrela cvast se pojavljuje na vrhu biljke u obliku malih pupoljaka koji su okruženi listovima.

Biljka raste u visinu i nastavlja sa formiranjem listova do početka cvetanja. Zatim se završava rast cvetova koji dostižu reproduktivnu zrelost i spremni su za oprašivanje.

Cvetanje započinje otvaranjem spoljašnjih, žutih latica, i postepeno se širi od periferije do centra cvetne glavice. Završava se za 5-8 dana uvenućem spoljašnjih cvetova.

Tokom ovog perioda, od pojave cvetova do završetka cvetanja, biljke imaju visoke potrebe u pogledu ishrane i uslova spoljašnje sredine.

Adekvatna količina vode i hranljivih materija kao i optimalni spoljašnji uslovi neophodni su za formiranje zdravih cvetova i uspešno oprašivanje.

Azot (N) utiče na povećan broj formiranih listova kao i na povećanje proizvodnje produkata fotosinteze. Podstiče cvetanje i oprašivanje.

Fosfor (P) povećava broj formiranih cvetova i njihovu plodnost i obezbeđuje biljci dovoljno energije za cvetanje i oprašivanje, kao i strukturne elemente koji učetvuju u kasnijem razvoju semenki.

Kalijum (K) se usvaja u velikim količinama i skladišti u biljnom tkivu, povećavajući proizvodnju i kretanje produkata fotosinteze do cvetne glavice.

Bor (B) povećava proizvodnju i plodnost polena i na taj način pozitivno utiče na cvetanje i zametanje plodova.

Od završetka cvetanja do zrenja (R6 – R9)

Po završetku cvetanja, počinje razvoj semenki i proizvodnja ulja. U prvoj fazi, ljuska semenki počinje sa razvojem i dostiže svoju punu veličinu dve nedelje posle cvetanja.

Razvoj semena počinje osmi dan posle oprašivanja sa akumulacijom vode, šećera i proteina praćeno sintezom lipida u kasnijim fazama što određuje koncentraciju ulja u semenu.

Otprilike mesec dana posle cvetanja, brakteje koje okružuju glavicu menjaju boju iz zelene u braon i postaju lomljive. Osnova glavice postaje žute boje. Pojava ovih promena znači početak prirodnog procesa zrenja, tokom kojeg se privodi kraju nalivanje semena i proizvodnja ulja.

Težina suve materije i koncentracija ulja i vode dostiže svoj maksimum i sve što preostaje je da se ostatak vlage postepeno smanji (ispod 30%) pre berbe do koje dolazi mesec dana kasnije.

Tokom perioda nalivanja semena i nastanka ulja dolazi do povećanja biljnih potreba i dolazi do kretanja velike količine materija koje su uskladištene u listovima do semenki koje rastu. Za to vreme, biljka nastavlja sa usvajanjem hranljivih materija iz zemljišta, posebno azota i fosfora.

Dovoljna količina vode i hranljivih materija u zemljištu, kao i odgovarajuća temperatura imaju veliki značaj za postizanje visokih prinosa semenki i ulja tako što održavaju vegetativnu masu u dobrom stanju.

Azot (N) se i dalje usvaja u usevima koji se navodnjavaju. Ovaj element doprinosi očuvanju lisne površine i povećava broj i težinu semenki. U ovoj fazi, preterana količina azota ima negativan efekat na biljke, smanjuje koncentraciju ulja i odlaže berbu. .

Fosfor (P) koji biljka i dalje usvaja i kalijum (K) koji je biljka uskladištila u prethodnim fazama razvoja, utiču na povećanje veličine, težine semenki i koncentraciju ulja i poboljšava kvalitativne i kvantitativne karakteristike proizvodnje.

Cilj primene đubriva u ovoj fazi je obezbediti biljku hranljivim materijama koje su neophodne za formiranje snažnog korenovog sistema i bogate vegetativne mase, kao i za cvetanje i plodonošenje u kasnijim fazama razvoja.

U suvim usevima, celokupna količina azota (N), fosfora (P) i kalijuma (K) se unosi prilikom osnovnog đubrenja.

U usevima koji se navodnjavaju, sledeće količine hranljivih materija se unose prilikom osnovnog đubrenja:

  • – 1/3 – 1/2 azota (N)
  • – Celokupna količina fosfora (P)
  • – Celokupna količina kalijuma (K)

Azot koji se unosi putem osnovnog đubrenja treba da bude u amonijačnom ili stabilizovanom obliku. Na poljima koja se ne navodnjavaju, upotrebom stabilizovanog amonijačnog oblika azota izbegava se rani početak vegetacije koji iscrpljuje rezerve vode u zemljištu. Na poljima koja se navodnjavaju, doprinosi smanjenju gubitaka azota i osigurava snabdevanje useva u kasnijim kritičnim fazama rasta i plodonošenja.

Preporučuje se upotreba složenih, višekomponentnih đubriva (Nutrifert) ili đubriva sa stabilizovanim azotom (NutrActive) jer ona snabdevaju useve svim neophodnim hranljivim materijama i produžavaju ishranu na duži vremenski period.

Primena đubriva u suncokreta

Tip đubriva

Vreme primene

Količina primene (kg/ha)

NutrActive olivera 18-6-14 (12) +2MgO +0,3B
NutrActive vital 19-9-9 (19) +0,3Zn
NutrActive bor 21-7-11 (10) +0,3B
Ωmega fert 18-8-14 (14) +2MgO +0,3B
Ωmega fert 20-10-5 (21)
Nutrifert poly-bor 12-8-18 (12) +2MgO +0,3B
Nutrifert starter 18-9-6 (22) +0,2Zn
Nutrifert olistar 19-6-15 (7) +2MgO +0,5B
Nutrifert standard 20-10-10 (15)
Nutrifert super 21-8-8 (16) +2MgO +0,1B +0,01Zn

Osnovno đubrenje
(tokom setve)

150 – 300 kg

* Navedene količine primene su predlog, za konkretne programe primene đubriva u određenim zasadima i usevima, potražiti savet lokalnog agronoma.

Cilj je obezbediti useve azotom i sumporom koji su neophodni za vegetativni porast, formiranje vegetativnih organa, uspešno zametanje plodova i nalivanje semena.
Količina primene:
● 1/2 – 2/3 azota (N)

U ovoj fazi, adekvatno snabdevanje biljaka azotom i sumporom je ključno za postizanje visokih prinosa jer ovi elementi pojačavaju aktivnost fotosinteze i imaju odlučujući efekat na povećanje broja, veličine i težine semenki i koncentraciju ulja u njima.

Preporučuje se upotreba azotnih đubriva sa amonijačnim (Fertammon) ili stabilizovanim oblikom azota (NutrActive) jer su ovi tipovi đubriva bogati sumporom, smanjuju gubitke azota iz zemljišta i osiguravaju adekvatno snabdevanje useva do finalnih faza nalivanja semenki.

Primena đubriva u suncokreta

Tip đubriva

Vreme primene

Količina primene (kg/ha)

NutrActive 26Ν Βoro-plus 26-0-0 (27) +0,3B
NutrActive 27N 27-0-0 (28)
Fertammon 26 26-0-0 (28)
Fertammon special 25-0-0 (28) +0,5FeSO4 +0,5Zn
Nutrammon solub. 34,5-0-0
Nutrammon 33,5 33,5-0-0
U-Flex 400 40-0-0 (14)

Prihrana
(6ο – 8ο listova)

150 – 250 kg

* Navedene količine primene su predlog, za konkretne programe primene đubriva u određenim zasadima i usevima, potražiti savet lokalnog agronoma.

Način primene

Osnovno đubrenje

Prihrana

Suncokreta

NutrActive
Ωmega fert
Nutrifert

NutrActive
Fertammon
Nutrammon

(Osnovno đubrenje – Prihrana)

  • ● Produžena ishrana kajsije spororazlažućim azotom.
  • ● Kompletna ishrana, u skladu sa potrebama biljke u svakoj fazi razvoja.
  • ● Poboljšano cvetanje i plodonosšenje usled snabdevanja biljke i amonijačnim i nitratnim oblikom azota.
  • ● Gubici usled isparavanja i ispiranja su svedeni na minimum.
  • ● Poboljšano usvajanje vode i hranljivih materija.
  • ● Visoka rastvorljivost fosfora, do 90 %, za ishranu useva na svim tipovima zemljišta.
  • ● Fleksibilnost u pogledu vremena primene i garantovano snabdevanje biljke azotom nezavisno od uticaja vremenskih uslova.
  • ● Mogućnost primene osnovnog đubrenja samo jednom, sredinom zime, tako osiguravajući dovoljnu količinu padavina za kretanje fosfora i kalijuma kroz zemljište bez rizika od gubitka azota usled ispiranja.
  • ● Ušteda na troškovima i energiji usled manjeg broja aplikacija i manje količine primene.

(Osnovno đubrenje )

  • ● Bogata primarnim elementima (N,P,K) i sekundarnim elementima (S,Mg) kao i mikroelementima (Zn,B) za kompletnu ishranu kajsije.
  • ● Potpuno usvojivi oblici hranljivih materija koji ulaze u sastav đubriva u specijalizovanom odnosu, prilagođenim biljnim potrebama.
  • ● Visok sadržaj amonijačnog oblika azota, za produženu ishranu.
  • ● Kalijum je u obliku kalijum sulfata, za veći prinos i bolji kvalitet plodova.
  • ● Visoka rastvorljivost fosfora, do 90 %, za ishranu useva na svim tipovima zemljišta.
  • ● Dodatak ishrani u vidu sumpora za bolje iskorišćavanje azota i mikroelemenata.
ΕΛΛΑΓΡΟΛΙΠ ΑΕΒΕ